gitara

ZA ZALJUBLJENIKE U GITARU

15.11.2008.

neka pojasnjenja

 

Mrzi me da kacim..... imam ogroman broj pesama... ali ako nekog zanima nesto konktretno neka kaze... mada skoro sve sto imam (95%) je licno moje.... mislim radio sam to po sluhu, pa ako sam skidao po studijskoj verziji onda je isto kao i original

Osnovni tonovi su C, D, E, F, G, A, H, pa opet C... recimo ovo je C-dur.
Ako se tonovi podignu za polu stepen dobijaju nastavak "is"
Ako bi to uradili na C-dur izgledalo bi ovako:
Cis, Dis, Eis (ovo je klasicna F nota, ali je muzicki pravilno Eis), Fis, Gis, Ais, His, Cis.... to su note Cis dura..... Cesto se to koristi u pesmama... narocito pri kraju pesme ide modulacija..... (modulacija je najcesce podizanje za polu stepen)
Ako znizimo note za polu stepen dobija se Ces-dur.
Ces, Des, Es (izuzetak u izgovoru), Fes, Ges, As(isto izuzetak), Hes (ovo je B) i Ces......

E sad... Ces-dur identicno zvuci kao i H-dur, ali je ogromna greska Ces-dur zvati H-durom.... oni se i drugacije pisu u notnom sistemu... jer H dur pocinje da se pise sa H notom, a Ces dur se pise sa C notom koja ima snizilicu isped sebe.....

E sad... mozda malo i da pojesnim ljudima koji sviraju gitaru kako mogu sami da naprave akord.... Mada to je vec neko odavno uradio.... ali ako nemate spisak sa akordima pored sebe, a ne znate kako se svira.... evo malog objasnjenja.... opet primer C dur....

Akord C-dur kao i svakog dura gradi se na sledeci nacin:
Tonika (ton koji dominira ili osnovni ton, u ovom slucaju C) VELIKA terca, i cista Kvinta.
To su tonovi C, E i G.... dakle sve zice moraju da "izgovaraju" ove tonove ...... Na gitari C dur moze da se svira na vise nacina.... ali postoje ipak neki standardi, jer je jednostavno nesto lakse od drugog....
Evo i primer za G -dur...
G, pa velika terca je H, pa cista kvinta je D....Da napomenem da se sve gleda u odnosu na osnovni ton.... Dakle velika terca u odnosu na G i cista kvinta u odnosu na G.....

Madjutim neko gradi akorde i tako sto na osnovni ton doda Veliku tercu, pa na dobijeni ton doda malu tercu.... Naravno... sve se isto dobija, jer je Velika terca+mala terca=Cista Kvinta... ali je to nepravilno sa strane muzicke teorije....Ako ucite ucite ipak pravilno... dakle Velika teca pa cista kvinta.....

Svaki dur ima i paralelni Mol.... Paralelni mol za C-dur je A-mol.....
Kod molova je nesto malo drugacija situacila....
Postoji prirodan mol, harmonijski i melodijski.... Prirodan mol su identicne note kao i za njemu pararelni dur samo sto A-mol pocinje od note A.
Harmonijski mol ima razlicite note i od A-mola prirodnog, a samim tim i od C-dura.... Ima vodjicu....
Melodijski mol se svira tako sto se uzlasno ubacuju povisilice, a silano se svira klasican prirodni mol.....

Akordi za mol se glrade vrlo slicno kao i za dur.... ima jedna razlika a to je sto za mol ide MALA terca, pa cista kvinta...
Dakle A-mol akord glasi: A+mala terca=C, pa cista kvinta u odnosu na A a to je E. A-mol je A,C,E..... dakle, ako svirate mol sve zice moraju da vam daju neke od ovih tonova.... Ako mi ne verujete, uzmite i proverite... Odsvirajet A-mol zadrzite ruku i pogledajte koje ste note odsvirali

Eto mislim da sam nesto pomogao... ako nekog zanima jos nesto, neka pita.... muzicki sam potkovan dosta dobro....
A, da samo jos da se vratim na povisilice i snizilice....
Jedan ton se moze x puta povisiti i sniziti.... tako recimo ako C ton 2 puta povisimo (dignemo ga za 2 polu stepena..... to je D) dobicemo Cisis ton... koji ekvivalentno zvuci kao i ton D, ali se drugacije pise i kod muzicara je to totalno drugacije....
Isto tako se tom moze i snizavati vise puta. To se vise koristi u ozbiljnoj muzici, i recimo u muzickim skolama, nego ovako u zivotu....

POSLEDNJA IGRA LEPTIRA – UMIRU JELENI

C F
Umiru jeleni i sad u meni
G C
tamo gde si bila slomilo se jutro
F G
Ko ti je rekao da snovi tamne
C
Nikad neću znati
F G C
Jer biću samo trag čoveka
F G C
I biću vođa skitnica

Nek bude dan, kad divlje ptice krenu
Preko istog mosta ja cu preći
Ako me tamo čeka tvoja senka
Ništa neću reći
Jer biću samo trag čoveka
I biću vođa skitnica

F G C Am
Ne brini, ne brini
F G C
Jeleni umiru sami

Recimo eno gore primer za umiru jeleni... Tamo pise da se svira C pa F....
Mozda je original pesma His i Fis... to su isti tonovi, isto zvuce ali se drugacije pise... pa neko ako je uzeo da skida pesmu lakse mu je bilo da napise C i F, nego His i Fis..... Opet kazem identicno se to svira, identicno to zvuci, ali se to drugacije zapisuje na notnom listu, a original je samo ono sto je kompozitor zapisao.... e sad....zasto je on pisao recimo u His duru, a ne u C duru to je totalno neko drugo pitanje Aj malo da se nadovezem, kad si lepo poceo pricu. Malo samo da razjasnimo ljudima neke stvari.

Tonovi su podeljeni na polustepene - ima ih 12, pa se ponavljaju. Zasto je to tako? Stvar je u fizici - dva tona koja zvuce identicno, a razlikuju se za oktavu, imaju razliku u frekvenciji koja je jednaka celobrojnom umnosku logaritma broja 2. A razlika izmedju dva tona koje prosecno ljudsko uvo moze da razlikuje je bas taj polustepen i takvih intervala izmedju dva celobrojna umnoska logaritma broja 2 ima tacno 12.

Rekoh prosecno ljudsko uvo! Ima onih sa apsolutnim sluhom koji razlikuju i 1/4 stepena...

Ovo su provalili jos stari Grci (mislim da je konkretno u pitanju bila Pitagorina skola). Tek mnogo kasnije su se javile note.

Tih 12 polustepena su podeljeni po nekoj zvucnosti. Stvorene su skale po 8 tonova koje se zovu oktave. Svaki ton u oktavi ima svoje ime: prima-sekunda-terca-kvarta-kvinta-seksta-septa-oktava. U tom rasporedu nije razlika izmedju dva susedna tona uvek ceo stepen, vec (zbog gorepomenute fizike i toga sto su prima i oktava dva ista tona izmedju kojih ima 12 a ne 16 polustepena) moraju da se pojave dva puta po dva tona izmedju kojih je razlika samo polustepen. U zavisnosti gde se nalaze ti polustepeni u ovoj skali, razlikuju se durske i molske skale. Prvobitno su ih tako podelili, jer durske zvuce 'veselo' a molske 'tuzno'. U durskim skalama polustepena razlika je izmedju terce i kvarte i izmedju septe i oktave. U molskim ('cistim' molskim, ili kako se pravilno zovu - prirodnim molskim) je ta polustepena razlika izmedju sekunde i terce i izmedju kvinte i sekste. Tu se nalazi objasnjenje za one 'veliku' i 'malu' tercu o kojima je Svemirko govorio - ako pogledate (i prebrojite) dursku skalu, razlika izmedju prime i terce je 2 stepena, a u molskoj je ta razlika 1 ipo stepen.

Akord se uvek sastoji iz prime, terce i kvinte. Samo je pitanje da li je dur ili mol... (za muzicke cistunce - govorim o akordu od tri tona!)

Postoje dopunjeni akordi, kada se na ove tri note doda na primer povisena seksta, pa se dobije tzv. durska sedmica (oznaka u akordima je samo 7, na primer C7 - sastoji se iz nota C-E-G-A#), a postoje i zamenjujuci akordi, gde se na primer kvinta zameni sekstom ili septom...

Ta popularna sedmica se muzicki zove SEPTakord i kradi se kada se na kvintakord doda Septa (7) na osnovni ton.... ja sam napisao seksta…

I ima jos jedna greska muzicki gledano.....
C7 koji se cesto koristi se sastoji od kako sam gore rekao kvintakorda C-E-G i septe u odnosnu na osnovni ton a to je ton H, a nikako ton A !
Mali durski septakord zovu ga jos i dominantni septakord koji je dobio skracenicu sa 7 je u ovom primeru C-E-G-B (nepravilno je reci i Hes).
Jas am napisao C-E-G-Ais.... sto zvuci identicno, ali se veoma razlikuje u pisanju na notnom sistemu, i razlikuje se kada se govore note....
Mislim i nelogicno ga je zvati septakord a da nema nigde septe

Evo da dopunim malo vezano za razne akorde na primeru tona C....
Sreo sam mnoge ljude koji sviraju gitaru a da ne koriste recimo C maj... cak i ne znaju za taj akord.....
Evo skoro svih koji mi padaju sad napamet....

Napomena: Velikim slovom se obelezava durski akord, a malim slovom molski akord... medjutim radi neke preglednosti moze se naci da kod mola ljudi ubacuju i dodata mol.... npr. c-mol, mada moze i samo malo slovo c.

-Durski kvintakord C - E - G (Oznaka veliko C)
-Molski kvintakord C - Es - G (Malo c)
-Prekomerni durski kvintakord C - E - Gis (C (+5) prekomerna zbog prekomerne kvinte)
-Umanjeni durski kvintakord C - E - Ges (C (-5) zbog umanjene kvinte)
-Prekomerni molski kvintakord C - Es - Gis (c (+5) prekomerna zbog prekomerne kvinte)
-Umanjeni molski kvintakord C - Es - Ges (c (-5) zbog umanjene kvinte)
-Durski kvintakord sa dodatom velikom nonom C - E - G - D (C 9)
-Molski kvintakord sa dodatom velikom nonom C - Es - G - D (c9)
-Durski kvintakord sa dodatom velikom sekstom C - E - G - A (C6)
-Molski kvintakord sa dodatom velikom sekstom C - Es - G - A (c6)
-Durski kvintakord sa dodatom undecimom C - E - G - F (C4)
-Molski kvintakord sa dodatom undecimom C - Es G - F (c 4)
-Durski kvintakord sa dodatom velikom sekstom i nonom C-E-G-A-D (C6/9)
-Molski kvintakord sa dodatom velikom sekstom i nonom C-Es-G-A-D (C6/9)
Septakordi
-Veliki durski septakord C - E - G - H (C maj)
-Mali durski septakord (dominantni septakord) C - E - G - B (C7)
-Veliki molski septakord C - Es - G - H (c maj)
-Mali molski septakord (opet dominantni) C - Es - G - B (c7)
-Poluumanjeni durski septakord C - E - Ges - B (C7(-5))
-Poluumanjeni molski septakord C - Es - Ges - B (c7(-5))
-Prekomerni veliki durski septakord C - E - Gis - H (C maj(+5))
-Prekomerni veliki molski septakord C - Es - Gis - H (c maj (+5))
-Umanjeni durski septakord C - E - Ges - Heses (Heses zvucno jednako tonu A) (C dim)
-Umanjeni molski septakord C - Es - Ges - Heses (Heses zvucno jednako tonu A) (c dim)
-Mali prekomerni durski septakord C - E - Gis - B (C7(+5))
-Mali prekomerni molski septakord C - Es - Gis - B (c7(+5))
-Umanjeni durski septakord C - E - Ges - B (C7(-5))
-Umanjeni molski septakord C - Es - Ges - B (c7(-5))
-Dominantni durski septakord sa dodatom undecimom C - E - G - B - F (C7/4)
-Dominantni molski septakord sa dodatom undecimom C - Es - G - B - F (c7/4)
- Dominantni durski septakord sa dodatom velikom sekstom C - E - G - B - A (C7/6)
- Dominantni molski septakord sa dodatom velikom sekstom C - Es - G - B- A (c7/6)

NONAKORDI (petozvuci)
-Dominantni durski nonakord C - E - G - B - D (C7/9)
-Dominantni molski nonakord C - Es - G - B - D (c7/9)
-Dominantni durski nonakord sa izbacenim osnovnim tonom E - G - B - D (C9)
-Dominantni molski nonakord sa izbacenim osnovnim tonom Es - G - B - D (c9)
-Dominantni durski nonakord sa prekomernom nonom C - E - G - B - Dis (C7(+9))
-Dominantni molski nonakord sa prekomernom nonom C - Es - G - B - Dis (c7(+9))
-Dominantni durski nonakord sa dodatom velikom sekstom C - E - G - A - B - D (C7/9/6)
- Dominantni molski nonakord sa dodatom velikom sekstom C - Es - G - A - B - D (C7/9/6)
-Nonakord sa velikim durskim septakordom u osonovi C - E - G - H - D (C maj/9)
-Nonakord sa velikim molskim septakordom u osonovi C - Es - G - H - D (c maj/9)
-Prekomerni dominantni durski nonakord C - E - Gis - B - D (C 7/9(+5))
-Prekomerni dominantni molski nonakord C - Es - Gis - B - D (c 7/9(+5))
-Umanjeni dominantni durski nonakord C - E - Ges - B - D (C 7/9(-5) )
-Umanjeni dominantni molski nonakord C - Es - Ges - B - D (c 7/9(-5) )
-Prekomerni dominantni durski nonakord sa malom nonom C - E - Gis - B - Des (C 7/-9(+5))
-Prekomerni dominantni molski nonakord sa malom nonom C - Es - Gis - B - Des (c 7/-9(+5))
-Umanjeni dominantni durski nonakord sa malom nonom C - E - Ges - B - Des (C 7/-9(-5))
-Umanjeni dominantni molski nonakord sa malom nonom C - Es- Ges - B - Des (c 7/-9(-5))
-Dominantni durski nonakord sa malom nonom i dodatom sekstom C - E - G - A - B - Des (C 7/-9/6)
-Dominantni molski nonakord sa malom nonom i dodatom sekstom C - Es - G - A - B - Des (c 7/-9/6)

Undecimakordi (sestozvuci)
-Durski undecimakord C - E - G - B - D - F (C 7/9/11)
-Molski undecimakord C - Es - G - B - D - F (c 7/9/11)
-Durski undecimakord sa prekomernom undecimom C - E - G - B - D - Fis (C 7/9/+11)
-Molski undecimakord sa prekomernom undecimom C - Es - G - B - D - Fis (c 7/9/+11)
-Durski undecimakord sa umanjenom undecimom C - E - G - B - D - Fes (C7/9/-11)
-Molski undecimakord sa umanjenom undecimom C - Es - G - B - D - Fes (c7/9/-11)


Auuu, ala sam se raspisao... da mi je neko ovo trazio za novac da uradim mislim da ne bih pristao
Uglavnom... ovo je mozda nekih 80% akorada, nekih se nisam ni setio, neke sam sigurno i duplirao...... ali mislim da je ovo i vise nego dovoljno da bi se sviralo... opet kazem da poznajem dosta ljudi koji sviraju, a da za pola od ovih akorada nisu ni culi, a kamo li da ih koriste....
Mahom se ovi atipicni koriste u ozbiljnoj muzici.....

E sad.... ne znam koje pare da su upitanju ne bih ovo crtao kao se svira, jer recimo C7 moze da se svira ne preko 10 nacina.... te bi mi bilo potrebno sve ovo da uradim mozda i godinu dana
Jednostavno, imate tonove ostalo je samo da vidite kako vam je laske da skratite zice i da odsvirate pomenute tonove...
Za bilo koji drugi tonalitet princip gradjenja je isti, samo sto recimo ne pocinje od C nego od G za G-dur-mol.....

I jos jedna napomena... posto sam ovo sve kucao, da bi sebi olaksao posle kucanja durskog akorda, radio sam copy/paste za molski, pa sam prepravljao "durski" u "molski" "E" u "Es" i "C" u "c" tako da su moguce greske....
U svakom slucaju, ako je mol mora biti Es bez pogovora...
Ako neko primeti gresku moze da mi javi kako bi se to ispravilo i bilo pravilno napisano...

h ili zagrada okrenuta na gore je hammer on
b ili strelica usmerena na gore je bend string ( da zavijes zicu)
p ili zagrada okrenuta na dole je pull off
s ili / je slide
X je denfovan/prigusen/mute ton
~ ovo je valjda vibrato, nisam siguran

E-7--
B-8-
G-9--
D-x--
A-x--
E-x--

Kada su tonovi poredjani jedan ispod drugog kao gore znaci da se tonovi sviraju istovremeno, obicno je to akord ili riff. U ovom slucaju x pokazuje da se zice D,A i E ne okidaju.

15.11.2008.

gitara

razumem se u gitaru pa ako nekome treba pomoc oko bilo cega vezanog za ovaj predmet neka pise u komentaru...rado cu pomoci!!!!!!!!


gitara
<< 11/2008 >>
nedponutosricetpetsub
01
02030405060708
09101112131415
16171819202122
23242526272829
30

MOJI LINKOVI

MOJI FAVORITI
-

BROJAČ POSJETA
1761

Powered by Blogger.ba